Svako veče u bircuzu okupljaju se Banaćani i divane o svemu i svačemu. Jednog dana pričaju kako je grad uništio letinu, svi zabrinuti samo Lala kaže da je moglo biti i gore.

Nekog drugog dana pričaju kako je komšiji dođošu izgorela kuća do temelja, a jedino Lala odsutno kaže:

- Ta, moglo je biti i gore.

Dosadilo to svima pa jednom reše da Lali slože priču za koju neće moći da kaže kako je moglo biti i gore. Tako se i zbi. Sede oni i pričaju:

- Juče je onaj dođoš Bosanac bio kod Ilonke Mađarice kad je naišao njen muž Pišta. Kada je video ženu na gomili sa Bosancem, uz'o je sekiru i svog ga na komade isek'o.

- Kada je to bilo, oko kol'ko sati? - prenu ih Lala pitanjem.

Radosni što su doakali Lali zagrajaše:

- Oko ponoći!

- Ta moglo je i gore biti! - reče Lala sa vidnim olakšanjem.

- Pobogu čoveče, šta je moglo gore biti? Ubijen je čovek, isečen sekirom na komade.

- Ta moglo je. Ja sam delj'o Ilonku od osam do deset.