Dolazi gazda Lala na svoje imanje posle dugog puta, na stanici ga dočekuje Đoka, da mu saopšti novosti i odvede na imanje...

- Pa Đoko, šta ima novo? - upita gazda Lala posle srdačnog pozdrava.

- Ništa gazda, samo nam je Gadža crk'o...

- Jaooo, pa naš verni Gadža... A od čega, Đoko?

- Davali smo mu konjskoga mesa, gazda...

- Pa kud ste keru davali konjskoga mesa, zaboga...

- Pa konji su nam crkli, gazda...

- Otkud sad to odjedared, Đoko?!

- Pa štala nam se zapalila, gazda...

- Štala se zapalila?! Kako... sama od sebe ili šta?

- Ta nije, zapalila se zbog sveće, koju smo zapalili u kući pa se plamen pren'o s'kuće na štalu...

- Šta i kuća se zapalila?!!

- Da, gazda...

- O gospode bože... A što ste zaboga palili sveću?!

- Pa gospa-Ljubi smo davali nedelju dana, gazda...

- Štaaaaa?! Majka mi umrla!!!

- Paaaa da, gazda. Od žalosti za gos'n Čedom koji je...

- NEEEE!!! I otac mi umro...

- Jeste gazda, šlogir'o se kad je vid'o da je vaša gospoja Sosa u krevetu sa komšija Perom...