Žalio se Lala prijatelju kako kad ode na njivu, negde oko podneva uvek zaželi da opali Sosu. Ali dok on ode kući, dok završi pos'o, dok se vrati ponovo na njivu, od rada nema ništa jer već padne mrak. Prijatelj mu dade savet:

- Ponesi ti lovačku pušku u njivu, pa kad ti se pri*ebe a ti pukni u vazduh da daš Sosi do znanja da odmah dođe u njivu. Opali Sosu, pa nek ona ide kući, a ti ostani da radiš. I tako nećeš izgubiti dosta vremena.

Tako i beše, posluša Lala prijatelja. Posle izvesnog vremena sretoše se oni opet i upita prijatelj Lalu kako sad idu stvari, a Lala mu odgovori:

- Ma beše lepo dok ne poče sezona lova, pa sad Sosa trči na sve strane, ne može da postigne, a i ja ne mogu da stignem na red.