Slušao Lala priče da su marsovci mali, zeleni i izrazito buljooki. Orao on jedno jesenje popodne, mrak se brzo spuštao, a on rešio da dovrši oranje i tako zaorao još nekoliko brazdi. Kada se vraćao sa njive, pored puta, u živici, spazi pravog marsovca. Bio je onakav kakvog ga i opisuju: mali, zeleni sa izrazito buljavim očima. Ugasio Lala motor traktora, prišao marsovcu, sagnuo se i od straha zamuca:

- Jaaa...La... La... Lala... o...o... orem njivu.

- A ja... šumar... serem!