Neki mangupi prodavali lubenice na pijaci, pa začikavali Lalu koji je na obližnjoj tezgi prodavao zeleniš:

- Ej, čika Živo, evo jedne lubenice od 12 kila, je l' bi mog'o da je pojedeš? Evo, kladimo se u gajbu piva da ne možeš!

- E, moji derani...Sačekajte malo, pričuvajte mi tezgu!

I ode Lala nekud. Vrati se posle nekih pola sata i kaže:

- Daj mi tu lubenicu!

Izvadi Lala bricu, pa opal' po lubenici. Dok dlanom o dlan, slisti Lala celu lubenicu. Kad je završio, pitaju ga ovi:

- A 'di si bio malopre, čika Živo?

- E, pa da vam pravo kažem, iš'o sam kući... Kad sam vid'o tu vašu lubenicu od 12 kila, nisam baš bio jako zdravo siguran da mogu da je pojedem. E, ondak sam se opsetio da imam ja kod kuće jednu lubenicu iz moje njive, tako ima oko 16 kila. Pa sam prob'o nju da pojedem, da vidim je l' mogu, pa da se ne sramotim o'dena. E, kad sam poj'o tu lubenicu, ondak sam bio siguran da mogu i ovu vašu...