Rodi se u nekoj bogatoj Crnogorskoj porodici sin. Kako je vreme prolazilo mali se razvijao izuzetno brzo, uz ogromnu pažnju svih ukućana, malom je pruženo sve što bi oni pomislili da mu treba. No nikako da progovori... Prolazile su godine. Roditelji su vodili dečaka od lekara do lekara, od vračare do vračare, nema gde sve nisu pokušali da mu nađu leka. No sve uzalud, mali ni da bekne...

Za dečakov 12-ti rođendan napraviše oni trpezu punu svega i svačega. Posedaše svi za sto, zajedno sa malim, da se ugoste, kad iznenada mali progovori:

- A nu, đe je odena so?

Svi se iznenadiše, roditelji da puknu od sreće, đed izađe napolje i opali iz puške, nastade opšte veselje... Kad se povratiše od iznenađenja, roditelji zapitaše malog:

- A nu, sine naš, pa ti govoriš?! Zašto si do sada ćutao?

- Dosad nijesam imao primedbi. - odgovori mali.