Došao Japanac u Crnu Goru i posmatrao kako kršni Đetići kose travu na jednoj livadi podno vrhova Durmitora.

Svaki kosac po jednom snažno zamahne i poseče otkos zelene travuljine. Pratio to Japanac pažljivo, pa ih, nakon nekog vremena, upita:

- A je l' te ljudi, razumete li se vi u računare?

Crnogorci ga dobro odmeriše, pa uzvratiše:

- A što ti je to, jado?

- Razumete li se u moderne tehnologije?

Planinski 'tići još zbunjeniji no ranije opet će:

- No o čemu to zboriš, jado?

Utuvio Japanac da ovi nemaju pojma o čemu priča pa im reče:

- Ljudi, mogu vam pomoći da kosite još više i još brže.

Kosci ga pogledaše sumnjičavo, onako ispod oka. Tada Japanac dohvati kosu iz ruku jednog od njih i priveza joj još jedno sečivo na ono koje već bejaše tu, tako da mogu da kose i napred i nazad. Crnogorci nastaviše da kose i, gle, zaista su kosili više i brže.

Sutradan se Japanac doseti da im za noge veže i grabulje, tako da su one sakupljale pokošenu travu kad god bi kosci napravili novi korak u toku kosidbe.

Trećeg dana na livadu bane Japanka, Japančeva gospođa, da vidi zašto joj je muž već tri dana s koscima na planini. Japanka je bila veoma lepa i zgodna, te se jednom Crnogorcu među koscima smesta diže kita kad je opazi. Primetivši to prvi iza njega opali ga šakom po glavi što je jače mogao. Ovaj se sruči na zemlju kao posečena bukva.

- Čovječe, nu što me udari?

- Što te udari? Pa jesil' ti poludijo? Ako ovaj Japanac vidi da ti se dig'a đetić ima o njega da okači fenjer, pa da kosimo i noću!